Осмех је део нас, део нашег живота. Њиме се потписујемо у књигу радости коју сами пишемо и у којој смо и писци и јунаци. Дан без осмеха је дан који је протраћен, потрошен и истрошен — али не мисли се овде на присилан осмех, већ на онај који извире из срца, из душе.
Такав осмех осликава човека и његов живот, који би требало да буде испуњен радошћу, јер радовати се јесте од велике важности. Радост уноси светлост у наше дане, даје нам крила да полетимо попут птице и да осетимо захвалност што смо рођени и што дишемо пуним плућима.
А дечија радост је још већа и још искренија. Дечији осмех говори језиком чисте душе — душе која још није искварена, која воли искрено и, када заволи, воли безусловно. Такав осмех нас подсећа какви смо били и какви бисмо, упркос свему, увек могли поново постати.
