Проф. др Михаило Грбић

ИСЦЕЛИТЕЉСКИ ПАРКОВИ И ХОРТИКУЛТУРНА  ТЕРАПИЈА


У целом свету постоји повећано интересовање за резултате истраживања Који указују на утицај физичког окружења на здравље човека и његову добру кондицију. Реализација која добар план (екстеријера и ентеријера) не чини само довољно функционалним већ позитивно утиче на психофизичко стање човека представља нову грану архитектуре коју Dilani (2001) назива Дизајн и здравље. Сазнања о томе како добар, или лош, пројекат може да утиче на расположење човека све више се узимају у обзир међу архитектама, стручњацима за унутрашњи дизајн и пејзажним архитектама. Концепт „Дизајн и здравље“ у пејзажној архитектури примењује се кроз покрет „healing gardens“ (вртови исцељења) (Cooper Marcus & Barnes, 1999), а то су вртови који на различите начине утичу позитивно на њихове посетиоце ‐ пацијенте.
Данас концепт исцељења има неколико значења, нека врло конкретна и друга у сферама спиритуалног и менталног. Уопштено говорећи, међутим, за Исцељење се може рећи да је то процес којим се промовише добра општа кондиција и расположење. У антропологији и медицини од значаја је индивидуално, субјективно искуство исцељења, оздрављења (Janzen, 2002). Другим речима, подједнако је важно да се болест лечи са чисто медицинског аспекта, али и да појединац има лично осећање оздрављења. Да ли је онда могуће да врт буде нешто друго сем исцељење? Није ли аспект исцељења уткан у основни концепт врта? Митови широм света представљају врт као затворени и сигуран простор, где може да се побегне и нађе заштита, утеха и ослободи туге и бола. Ово се, међутим, не може приписати свим типовима вртова. Постоје примери модерних вртова који негативно утичу на посетиочево расположење. Како је могуће да врт утиче негативно на посетиоца? Да би се ово објаснило треба дефинисати концепт вртова.
ЗАКЉУЧАК
Данас  многе  различите  професије  и  истраживачке  дисциплине  имају различите теорије које се односе на ефекте излечења исцелитељских вртова напосетиоце. Теорије углавном припадају трима различитим школама:
1. Школа  исцелитељских  вртова,  где  се  утицај  на  здравље посетиоца  остварује,  пре  свега,  доживљавањем  вртног  простора  кроз
његов дизајн и садржаје.
2. Школа  хортикултурне  терапије,  где  се  ефекти  здравља остварују само активностима у врту.
3. Когнитивна  (спознајна)  школа,  где  се  ефекти  здравља остварују  боравком у простору врта, као и активностима које се у врту обављају.
Сигурно  је  да  исцелитељски  врт  треба  да  омогући  перцепцију  као  и активност. Међутим, пресудно је наћи равнотежу између пасивног боравка у врту и радити у њему, бити активан. Да би се ово постигло пројектант треба да познаје групе људи који ће бити посетиоци врта и да зна нивое њихове менталне снаге. Исцелитељски врт мора да буде у стању да комуницира са посетиоцем делујући позитивно на њега и пружајући му подршку. Зависно од  интензитета  стреса  посетиоца,  врт  треба  да  има  различите  просторе  ‐ целине  различитих  карактеристика:  мирни,  дивљи  (природни),  богат врстама,  пространи,  уобичајени,  врт  задовољсва,  весели  и  културни.  На крају,  исцелитељски  врт, као и остали јавни вртови и паркови треба да је приступачан свима.