У оквиру активности Тима за заштиту ученика од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања, 30.11.2021. године, организована је радионица „Свиђа ми се како изгледам“. Радионицу су релизовале Јелена Јовановић, руководилац Тима и Јелена Антић, психолошкиња. Циљеви ове радионице били су: идентификација сопствене слике свог тела и колико се она разликује од идеалне, дискусија порекла „идеалне слике свога тела“ и развијање самоприхватања. Ученице су представљале своју фигуру на папирима, а затим су добиле инструкцију да једном бојом обоје оне делове тела које им се допадају и које не би мењали, а другом бојом делове којима нису задовољни – ако има тога. Након приказивања неколико цртежа од стране добровољаца, отвориле смо дискусију, уз помоћ питања:
- Зашто желимо да изгледамо другачије него што изгледамо?
- Шта значи бити леп у данашње време?
- Одакле та „искривљена слика“ код неких младих људи – виђење себе дебелима чак и кад то није објективно случај
- Зашто толико младих жели да промени килажу?
- Да ли су начини на који се то ради опаснији од добити које могу да донесу дијета итд.?
- Одакле долазе захтеви да изгледамо овако или онако?
- Да ли су те промене увек могуће (нпр. промене у грађи, висини, облику носа, итд.), да ли су немогуће или барем нису лако променљиве?
- Шта добијамо тиме што нисмо задовољни својим изгледом?
- Како то делује на наше самопоуздање?
- Колико прихватају себе и свој изглед?
- Шта би им помогло да боље прихвате себе?
- Шта би могли да учине па да помогну другима да прихвате себе и свој изглед?
Завршна активност била је „барометар осећања“. На флипчарт-папиру нацртале смо једну дуж. На једном крају дужи је био „смајлић“, а на другом „тужнић“. Све учеснице су обележиле оно место на дужи, које је показало како се осећале на крају радионице.
Радионица је одржана у пријатној, опуштеној атмосфери, испуњеној поверењем, у којој су се ученице осећале слободно да представе делове свога тела којима нису задовољне. Трудиле смо се да подстакнемо ученице да изразе своје мишљење у вези са постављеним питањима, која су им била блиска и занимљива. Сматрамо да је радионица била успешна и верујемо да су на њој креирана нека нова уверења и емоције према свом телу, а све са циљем развијања самоприхватања, које је и увод у прихватање других…
